Lyrics:
Dame i gospodo…
Danas: momenat salda, kad vraćeno zbrajam. Zgađeno javljam da je kusur više nego jadan.
Vi tamo pored zvučnika – da, obraćam se vama, jer vi ste rep…
i vaša mora biti zadnja.
Od “MC bez harizme”, preko “Sve oke”, pa do ovoga sada,
ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista – al’ se promenila scenografija, stoga cepam scenario. Od danas sam samo didaskalija:
Pišite me u zagradi, striktno u zagradi, molim lepo.
Jer, od danas nisam reper i nemam ništa s ovom scenom.
Recite da sam lošiji, najgori, ništa i niko – samo, molim:
više nikad ne recite da smo isto.
Žalim što sam ikad upoznao pola od tih ljudi.
I prežalio bih sav trud da imam taster za “andu”, jer sam samo vagabundo – pa
bogatstvo ne vagam bundom, kolima, parama, šampanjcem, sličnim govancima i šundom.
A ni s virtuelnom hardkor klikom nemam ništa blisko,
jer vi postojite samo na netu – dakle, strogo gistro.
Scena sporo vozi napred. Snaga vozila: deset konja.
Toliko je onih koji stvarno vuku kola, trpeći prezir govnara, jedući čemer
svoj, a bolna kopita – ko pita, kad svejedno – sve je dno.
Dragi slušaoče, budi budući ili bivši, al’ odluči:
upali baklju, noćas biraš s kim si!
Refren:
Upali baklju noćas i biraj stranu! I imaj glavu!
Celu, ne samo usta što žvaću, laži il’ istine… da li smo isti? Ne!
Zato pročisti svest i noćaj biraj stranu.
Upali baklju noćas i biraj stranu!
I imaj glavu!
Celu, ne samo usta što žvaću, laži il’ istine… da li smo isti? Ne!
Zato pročisti svest i noćaj biraj stranu.
I noćas biraj stranu, i noćas biraj stranu.
Pažnja, pažnja, mir – evo bitnog momenta:
okrivljeni ima reč – slušaoče, ti si porota!
Jer, ti si poenta, i posle ovoga ti biraš stranu doveka, pa zipa dobro uši kome daš.
Zovem se Šelić Marko, alias Marčelo de Facto.
Rodno mesto – Paraćin, za neke ‘seljak kaljavi’.
To kaže ekipa koju nisam uvredio nikad – zašto onda?
Zato da se pitaš i o tome pričaš.
Trač veli da kradem tekstove od repera – neverovatno im da sve to piše jedna osoba. Hvala na komplimentu, drugari, ali zašto ta priča?
Zašto? Zato što se pitaš i o tome pričaš.
Zbog toga, malo – malo pa iznikne novi klipan
i pljune me radi reda, tek da forumu bude simpa.
Otkud pažnja, kad nema ni flou, no skil, ni tekst, ni ništa?
Otkud? Otud što se pitaš i o tome pričaš.
Kriv sam i što ne šlepujem antitalente. Kad već ne zna da piše, sveti se na druge načine:
Uzme da laže da sam sektaš i gejčina – prva liga.
Zašto to? Zato da se pitaš, a i zato što je pička.
I pišem za Huper, i skinuo sam zastavu s bine,
i izdao rep jer imam bend, i prezirem agresivne
svinje, i nisam zatucan repom i kvazi – getom, izvini:
Štulić, Mladenović i Čorba mi draži nego Tupak i Bigi.
I furam čirokanu. I otkidam na Mars Voltu.
I bez obrzira na sve to, cedim srce u svaku strofu!
Nigde ne pripadam i ne trudim se da se dopadnem – takav sam kakav sam, i nemam na to šta da dodam, ne!
Refren:
Bio sam ti. I nikad ne izbacuj to iz glave.
Proš’o si svašta, tebra, al’ ja bejah svud bar
dan pre: kontam te ko da znam te, znam da
misliš da sram je ono što danas furam, jer nije
‘pravo rep – sranje’, al’ bio sam ti.
Seti se, pre nego što zineš. Bolje pitaj se šta mi
je to kvrcnulo u glavi, sine. Moglo bi da te
stigne isto to, za dve – tri dine.
Zato, umukni i slušaj šta je iza rime i bine.
Ja, ovaj i ovakav k’o u drugoj strofi, nudim ti
muziku, jer tračevi nisu moj cilj.
I seti se, seti se već jednom muzike, pre nego
što je kompleks đubradi sasvim ubije.
Jer, svaki imbecil može da pljuje, da sipa
skandale ali nikad da napravi muziku koja
traje!
I ne mogu da verujem da se spalo na te grane
da takva stvar nije jadna – i sve je do baš te
mane. Molim lepo, ovde i sada, finito s tim
svetom: ej, marš u pičku materinu s balavim
mediokritetom, i marš u krasan kurac s tim
reperskim mentalitetom, jeb’o li vas i crnac i
mikrofon i geto i beton.
Ej, mrzite se, koljite se, jebite si majku.
Izbole mene racku, ovde izlivam olovnu tačku.
Ja – najosporavaniji, najomraženiji, ustupam
mesto vama, celoj menažeriji.
Jer, niko mi, sem vas, nije kazao da lažem i
kradem. Nigde, nigde drugde nisam sreo takve
ljude. Uzeću sebe natrag, to je pitanje časti.
…ko je repere poznavao, ni pakao mu neće
teško pasti. Ali Čelo de Facto nastavlja da
piše, rastavlja sav kliše i napokon ume da diše!
Moja muzika je moj žanr, vrsta za sebe.
Totalno mimo scene, tražim sopstvene terene.
Kako taj cilj naglasiti? Krikni ga naglas i ti!
Biraj stranu medalje, rispekt, pozdrav, mir.
Refren.
Rispekt za kulturu, za sva četiri elementa,
ali više nisam scena – ne bih carevima da smetam.
A kad godine prođu, kad galama snizi ton,
Znaćemo ko je više učinio za hop.
source
Marčelo - Testament (Lyrics)
Nessun commento:
Posta un commento